Zakon o zaštiti konkurencije

201902.11
0
0

Ovih dana vodi se javna debata o razmatranju mogućih rešenja u oblasti zaštite konkurencije, radi daljeg usklađivanja sa domaćim i propisima Evropske Unije. Važeći Zakon o zaštiti konkurencije (“Službeni Glasnik RS”, br. 51/2009 i 95/2013) (u daljem tekstu: Zakon), usklađen je sa Uredbom 1/2003 o primeni pravila o konkurenciji. Evropska Unija je nedavno usvojila potpuno nov akt – Direktivu 1/2019, koja će nacionalnim telima omogućiti efikasniju primenu pravila sadržanih u Uredbi 1/2003.

U ovom tekstu biće objašnjeni neki od osnovnih pojmova i instituta u oblasti zaštite konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija) je nezavisno telo osnovano 2005. godine sa ciljem da prati primenu Zakona i stanje konkurencije na tržištu na teritoriji Republike Srbije.

Zakon se primenuje na širok krug pravnih lica, i to na sva pravna i fizička lica koja učestvuju u prometu robe, odnosno usluga, bez obzira na njihovo sedište (domaća i strana privredna društva i preduzetnici), na državne organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; druga fizička i pravna lica i oblike udruživanja učesnika na tržištu (sindikati, udruženja, sportske organizacije, nosioci prava intelektualne svojine i dr), javna preduzeća i druge učesnike na tržištu, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa.

Takođe, Zakon predviđa da se pravila primenjuju, ne samo na akte i radnje učinjene na teritoriji Republike Srbije, već i na akte i radnje koje su učinjena na teritoriji drugih država, koji imaju efekat na konkurenciju na teritoriji Republike Srbije. Takva ekstrateritorijalna primena pravila o konkurenciji, na primer podrazumeva da internacionalna kompanija koja posluje u Srbiji preko zavisnog društva, a sprovodi neki oblik spajanja ili pripajanja van teritorije Republike Srbije mora prijaviti Komisiji ovu statusnu promenu, ukoliko prelazi odrđene pragove koncentracije propisane Zakonom (tzv. prijava koncentracije, o čemu će kasnije biti reči).

Povreda slobodnog tržišta i konkurencije može biti učinjena na sledeće načine:

1. restriktivnim sporazumima
2. zloupotrebom dominantnog položaja
3. koncentracijom

Restriktivni sporazumi zaključeni između učesnika na tržištu imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Od 2016. godine u Srbiji je kriminalizovan kartel (kumulativno će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom onaj ko u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta).

Pod određenim uslovima moguće je da se dozvoli izuzeće od zabrane ukoliko takvi sporazumi doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka. Postoji mogućnost podnošenja zahteva za izuzimanje pojedinačnog ugovora ili izuzimanja po kategorijama sporazuma (tzv. “blok” izuzeća). Bitno je naglasiti da učesnici sporazuma treba da podnesu zahtev za pojedinčano izuzeće samoinicijativno. Ukoliko Komisija pokrene ex officio ispitni postupak, a restriktivni sporazum nije izuzet od zabrane u postupku po zahtevu za pojedinčano izuzeće, ispunjenje uslova za pojedinčano izuzeće predstavljaće samo olokšavajuću okolnost, ali se neće odobriti oslobađanje od plaćanja novčane kazne. U vezi sa blok izuzećima, Vlada Republike Srbije donela je niz propisa kojima se određene kategorije sporazuma, pod određenim uslovima izuzimaju od zabrane povrede konkurencije. Kod ovakvih sporazuma, učesnici sporazuma ne treba da podnesu zahtev za izuzeće.

S druge strane, određeni sporazumi su po svojoj prirodi zabranjeni (“hard core” sporazumi), s obzirom da imaju za cilj narušavanje konkurencije, te su po sili zakona ništavi. Na primer, dogovor o minimalnoj ceni između ponuđača u postupku javne nabavke je po svojoj prirodi zabranjen ugovor.

Zakon definiše i sporazume manjeg značaja između učesnika na tržištu čiji ukupni tržišni udeo na relevantnom tržištu proizvoda ili usluga na teritoriji Republike Srbije nije veći od propisanih procenata. Ovakvi sporazumi ne mogu da ugroze slobodnu konkurenciju na tržištu, te se izuzimaju od obaveze prijavlјivanja.

Drugi način kojim se može povrediti konkurencija je zloupotreba dominantnog položaja. Smatra se da postoji dominantan položaj ukoliko je tržišni udeo učesnika veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu. Ukoliko učesnik na tržištu sa ovakvom tržišnom snagom zloupotrebi istu, može doći do poremećaja konkurentnosti na tržištu, kao i kod restriktivnih ugovora.

Konkurencija se može ograničiti, narušiti ili sprečiti (i kod zloupotrebe dominantnog položaja i kod restriktivnih sporazuma) sledećim radnjama:

  • utvrđivanjem kupovne ili prodajne cene ili drugog uslova trgovine;
  • ograničavnjem i kontrolisanjem proizvodnje, tržišta, tehničkog razvoja ili investicija;
  • primenom nejednakih uslova poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
  • uslovljavanjem zaključivanja ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;
  • podela tržišta ili izvora nabavki, koja se dešava samo kod restriktivnih sporazuma.

Konačno, koncentracija na tržištu nastaje u sledeće tri situacije:

1. usled spajanja i drugih statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja učesnika na tržištu;
2. sticanja od strane jednog ili više učesnika na tržištu, neposredne ili posredne kontrole nad drugim učesnikom na tržištu ili više učesnika na tržištu, u celini ili delom;
3. zajedničkog ulaganja od strane dva ili više učesnika na tržištu u cilju stvaranja novog učesnika na tržištu ili sticanja zajedničke kontrole nad postojećim učesnikom na tržištu.

U poređenju sa pragovima kontrole koncentracije koji su postavljeni u Evropskoj Uniji, pragovi u Zakonu su postavljeni nisko. Na primer, jedna od situacija obavezne prijave koncentracije postoji kada je ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj obračunskoj godini veći od 100 miliona evra, s tim što najmanje jedan učesnik u koncentraciji na tržištu Republike Srbije ima prihod veći od 10 miliona evra. S druge strane, Uredba Evropske Unije o koncentracijama4 predviđa da je obavezna prijava ukoliko je ukupan godišnji prihod svih učesnika na svetskom tržištu viši od 5000 miliona evra, s tim da je svaki od najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvario prihod na teritoriji Evropske Unije veći od 250 miliona evra.

Takođe, pored obaveze prijave koncentracije, učesnici u koncentraciji su obavezni da obustave sve aktivnosti dok se ne donese odluka u postupku odobrenja sprovođenja koncentracije.

Komisija može po službenoj dužnosti da pokrene postupak ispitivanja koncentracije ako osnovano pretpostavi da zajednički tržišni udeo učesnika u koncentraciji iznosi najmanje 40%.

Komisija ima ovlašćenja još da:

  • sprovodi uviđaj;
  • sprovodi nenajavljeni uviđaj;
  • sprovodi sektorske analize (npr. sektorske analize na tržištima derivatima nafte, bejbi opreme, itd., dok je jedna od najpoznatijih sektorskih analiza Evropske Komisije bila na tržištu energetike 2006. godine, koja je imala za rezultat ceo set novih zakonskih propisa).

Ukoliko Komisija nađe da je došlo do povrede konkurencije, odrediće upravnu meru zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije. Takođe može odrediti meru otklanjanja povrede konkurencije, kao što je npr. usvajanje novog cenovnika za robe ili usluge, ukoliko je utvrđeno da je učesnik sa dominantnim položajem zloupotrebio isti, tako što je odredio nerazumno visoke cene.

Učesnici u restriktivnom sporazumu mogu biti potpuno ili delimično oslobođeni obaveze plaćanja novčane kazne kroz program pomilovanja (leniency policy). Učesnik restriktivnog sporazuma koji prvi Komisiji prijavi postojanje sporazuma ili dostavi dokaze na osnovu kojih Komisija pokreće ili okončava postupak u vezi sa restriktivnim sporazumom, može ostvariti potpuni imunitet od plaćanja novčane kazne. Oni učesnici restriktivnog sporazuma koji se nisu prvi obratili Komisiji, ali poseduju ključni dokaz u vezi sa restiktivnim sporazumom, mogu ostvariti delimično oslobađanje od plaćanja novčane kazne. Ovaj program se pokreće inicijativom učesnika restriktvnog sporazuma. Dodatno, učesniku na tržištu određuje se mera plaćanja procesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000 evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije datom u postupku, odnosno nepostupanja po tom nalogu.

Postupak ispitivanja povrede konkurencije može se prekinuti, ukoliko stranka predloži obaveze koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije.

Komisija nije obavezna da prihvati predlog stranke. Ukoliko prihvati, odrediće rok u kom predložene obaveze treba da budu ispunjene. Ukoliko stranka ne ispuni obaveze u roku, postupak ispitivanja povrede koncentracije će se nastaviti.

S obzirom na izuzetno visoke novčane kazne koje se mogu izreći, učesnici na tržištu bi trebalo da vode računa o postupcima i pregovorima koji mogu dovesti do pokretanja postupka zbog povreda pravila konkurencije. Međutim, i kada je postupak pokrenut, izvesna procesna pravila pružaju zaštitu strankama u postupku, kao što su pravila o obaveštenju i izjašnjenju stranke, pravila o dostavljanju, održavanje usmene rasoprave, zastarelosti, itd. Takođe, odluke Komisije može da preispita Upravni sud u postupku po tužbi. Konačno, trećim licima kojima je naneta šteta usled povrede konkurencije (koja je utvrđena rešenjem Komisije), mogu u parničnom postupku tražiti naknadu štete.

Imajući u obzir široka ovlašćenja Komisije i visoke kazne koje može da odredi, pravna podrška advokata može da bude od krucijalnog značaja za rešavanje sporova proisteklih iz povrede konkurencije.


Advokat Damir Petrović

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.