ZAKON O LOBIRANJU KAO DEO NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

201811.28
0
0

Uticaj privatnog sektora na donošenje zakona i odlučivanje u javnom sektoru u Srbiji je ovih dana stavljen pod zakonski okvir. Usvajanje zakona kojim se uređuje lobiranje predstavlja deo Akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine.

Zakon o lobiranju usvojen je od strane Narodne Skupštine Republike Srbije 9. novembra 2018. godine.

Treba napomenuti da je lobiranje u Srbiji organizovano još 2009. godine, osnivanjem Društva lobista Srbije, kao neprofitne i nestranačke organizacije, koja podržava zakonsko regulisanje profesije lobiranja.

U Sjedinjenim Američkim Državama, lobiranje je prvi put regulisano Zakonom o lobiranju iz 1946. godine, dok je na nivou Evropske Unije stavljeno pod regulatorni okvir 1995. godine, kada je Evropski Parlament osnovao prvi registar lobista.

Od 2011. godine, Evropski Parlament, Evropski Savet i Evropska Komisija imaju jedinstveni registar lobista, tzv. Transparentni registar. Registracija je obavezna samo za određene vrste interakcija sa EU institucijama. Zemlje članice EU nisu obavezne da regulišu u svojim nacionalnim zakonodavstvima materiju lobiranja. Prema izveštaju od 2016. godine, samo  sedam zemalja članica ( Francuska, Irska, Litvanija, Austrija, Poljska, Slovenije i Velika Britanija) su  usvojile zakone na ovu temu i propisale obavezu osnivanja registra lobista.

Nadležnosti u vezi sa praćenjem aktivnosti lobiranja imaće Agencija za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: „Agencija“), koja je osnovana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, iz  2010. godine.

Zakon prvenstveno definiše lobiranje kao aktivnost kojom se vrši uticaj na organe vlasti, u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, a radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja. Uticaj prvenstveno vrši privatan sektor i nevladine organizacije.

S druge strane, određene aktivnosti se ne mogu smatrati lobiranjem, kao što su pružanje informacija o propisima objavljenim u sredstvima javnog informisanja, ili izražavanje mišljenja o istim; aktivnosti lica koja javno dostavljaju predloge i stručna mišljenja organima vlasti radi učestvovanja u procesu donošenja propisa ili učestvuju u procesu donošenja propisa po pozivu organa vlasti sa ili bez naknade ili u okviru projekata čiji je korisnik organ vlasti; građanske inicijative upućene organima vlasti na predložena rešenja propisa, kao i aktivnosti funkcionera i zaposlenih u organima vlasti u vezi sa aktivnostima donošenja propisa, ako se te aktivnosti obavljaju u skladu sa njihovim ovlašćenjima.

Lobirano lice je izabrano, imenovano, postavljeno, zaposleno ili na drugi način radno angažovano lice u organu vlasti, kao i lice na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost, a koje učestvuje u postupku pripreme i donošenja propisa ili može uticati na sadržaj istih.

S druge strane, lobiranjem mogu da se bave i fizička i pravna lica, s tim da je licima koja su  u radnom odnosu ili na bilo koji način angažovana u javnom sektoru, zabranjeno da obavljaju lobiranje, čak i do dve godine od dana prestanka funkcije, odnosno prestanka radnog odnosa ili radnog angažovanja. Korisnik lobiranja je lice u čijem interesu se sprovodi lobiranje.

Fizička lica koja se bave lobiranjem obavezni su da se registruju u Registar lobista, a privredna društva se upisuju u Registar privrednih društava koja se bave lobiranjem, čije vođenje će biti u nadležnosti Agencije. Najvažniji razlog za postojanje registra je pružanje transparentnosti, čime će biti omogućeno da identitet i profesionalni interes svih onih koji utiču na proces donošenja odluka u vezi sa određenim javnim politikama budu javno dostupni.

Međutim, Zakon prepoznaje i neregistrovane lobiste kao fizička lica koja nisu upisana u Registar lobista, a koja su zakonski zastupnici ili su zaposleni kod korisnika lobiranja ili zastupaju interese udruženja ili privrednog društva čiji je korisnik lobiranja član. To podrazumeva da će oni moći da obavljaju lobiranje, ali da neće morati da ispunjavaju uslove koji se traže za registraciju lobista i neće morati da poštuju obaveze koje se nameću registrovanim lobistima, kao što su zaključenje ugovora sa korisnicima lobiranja, podnošenje obaveštenja Agenciji, pohađanje obuke, itd.

Lobiranje može da obavlja i domaći i strani državljanin. Domaći državljanin može se upisati u Registar lobista ako je potpuno poslovno sposobno, ima visoku stručnu spremu, nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje lobiranja, nije izrečena ili je prestala mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti i završilo je obuku za lobistu. Obuku za lobistu će sprovoditi Agencija, što ima za cilj da lica koja su zainteresovana za obavljanje lobiranja poseduju specifična znanja u vezi sa poslovima lobiranja. Strani državljanin može da obavlja lobiranje u Republici Srbiji ako je registrovano za obavljanje lobiranja u državi čiji je državljanin, a upisuje se u posebnu evidenciju o stranim fizičkim licima koja obavljaju lobiranje na teritoriji Republike Srbije.

Lobiranje može da se sprovede samo ako postoji zaključen ugovor o lobiranju između lobiste i korisnika lobiranja. Lobista ne može garantovati za rezultate lobiranja. Lobiranje otpočinje obraćanjem lobiste i neregistrovanog logiste lobiranom licu u pismenoj formi. Zakon propisuje obaveznu sadržinu dopisa i priloga koji idu uz dopis. Nakon podnošenja zahteva, lobista ima pravo da traži od lobiranog lica da ga primi u blagovremenom roku i da mu pruži podatke u vezi sa predmetom lobiranja.

Lobirano lice je dužno da obavesti Agenciju o obraćanju lobiste i neregistrovanog lobiste, dok je organ vlasti dužan da vodi evidenciju o svim lobističkim kontaktima.

Način podnošenja, bliža sadržina, obrazac obaveštenja kao i sadržina evidencije biće naknadno uređeni aktom Agencije. Ukoliko lobirano lice ne obavesti organ vlasti o lobističkim kontaktima, ili se ne vodi evidencija o istim, Agencija može lobiranom licu, odnosno odgovornom licu u organu vlasti izreći meru, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje korupcije, odnosno inicirati pokretanje disciplinskog postupka.

Dodatno, lobista, odnosno pravno lice koje obavlјa lobiranje dužni su da Agenciji dostave pismeni izveštaj o radu, najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu. Zakon propisuje okvirnu sadržinu izveštaja, dok će se bliži sadržaj i obrazac urediti aktom Agencije.

Novčane kazne u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara su propisane za pravna lica koja obavljaju lobiranje, odnosno za pravna lica-korisnike lobiranja, dok se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno lobista mogu kazniti novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara.


Advokat Damir Petrović

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.