EKSPROPRIJACIJA ZEMLJIŠTA I FAKTIČKA EKSPROPRIJACIJA

201909.12
0
1

Eksproprijacija nepokretnosti regulisana je Zakonom o eksproprijaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 53/95, “Sl. list SRJ”, br. 16/2001 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 55/2013 – odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje, U daljem tekstu: „Zakon“). Predmet eksproprijacije mogu biti zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti, (U daljem tekstu: „Nepokretnosti“).Eksproprijacijom može da se ustanovi i službenost na Nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija).

Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Nakon sprovedenog Zakonom utvrđenog postupka eksproprijacije donosi se rešenje o eksproprijaciji. Kada rešenje o eksproprijaciji postane pravnosnažno opštinska uprava dužna je da odmah bez odlaganja zakaže i održi raspravu za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Ukoliko se ne zaključi sporazum o visini naknade za eksproprisanu Nepokretnost o visini naknade odlučuje sud u vanparničnom postupku.

Vrednost objekta koji se daje u svojinu ili susvojinu na ime naknade i vrednost eksproprisanog objekta, u slučaju zasnivanja prava svojine ili susvojine, određuje se prema tržišnoj ceni tih objekata u momentu zasnivanja prava svojine, odnosno susvojine. Visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje se po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi.

U slučaju kada je došlo do eksproprijacije, odnosno do ograničenja uživanja prava svojine u javnom interesu i na osnovu zakona, a da nije doneto rešenje nadležnog organa  o eksproprijaciji, onda govorimo o institutu „faktičke eksproprijacije“. Ovaj termin ustanovljen je praksom Evropskog suda za ljudska prava prilikom rešvanja brojnih predmeta u ovakvim situacijama.

Praksa domaćih sudova u sudskim sporovima povodom eksproprijacije nepokretnosti u slučajevima kada nije bilo doneto rešenje o eksproprijaciji zasnivala se na primeni relevantnih odredaba Zakona o eksproprijaciji. Ovakva praksa je prekinuta kada je  Narodna skupština RS donela autentično tumačenje odredaba člana 1, člana 5. stav 1. i člana 53. st. 1. i 2. Zakona o eksproprijaciji (“službeni glasnik rs”, br. 53/95, 23/01 – sus, 20/09 i 55/13 – us) objavljeno u službenom glasniku 28.12.2016. godine i onemogućila primenu Zakona u situacijama kada je došlo do  ograničenja uživanja prava svojine u javnom interesu i na osnovu zakona, a da nije doneto rešenje nadležnog organa o eksproprijaciji.

Nakon donošenja tumačenja Zakona, odluke sudova zasnivale su se na izvorima međunarodnog prava kao što je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava, kao i na domaće izvore kao što je Ustav Republike Srbije koji jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona ida pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Najčešći primer u praksi je kada privatno zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu i kada se to faktički i sprovede. Od tog momenta po sili zakona privatno zemljšte postaje sredstvo u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave. Zbog toga jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine ekspropriše ranijem vlasniku odnosno da ga izuzme iz poseda ranijeg vlasnika i da za to plati odgovarajuću naknadu. U situaciji kada je zemljište kao u ovom slučaju privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina,vlasnik zemljišta ne bi trebalo da trpi štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Iz prakse primene Protokola 1 uz Evropsku konvencijuza zaštitu ljudskih prava, čiji je Republika Srbija potpisnik, Evropski sud za ljudska prava u velikom broju odluka izražava stav da se kod eksproprijacije mora postići ravnoteža između zahteva opšteg interesa i prava pojedinca na mirno uživanje svog vlasništva pri čemu odsustvo naknade za ekspropisanu imovinu u iznosu koji nije u skladu sa vrednošću nepokretnosti redovno predstavlja nesrazmerno mešanje države. Takođe, ako se pojedincu za oduzetu nepokretnost ne plati nikakva naknada povreda prava na uživanje imovine je još drastičnija. Evropski sud upotrebljava termin „faktička eksproprijacija“ smatrajući da povreda prava na mirno uživanje imovine postoji sve do onog momenta kada dođe do uspostavljanja ravnoteže interesa, a to će biti tek kada se vlasnik adekvatno obešteti.

Ovakav stav potvrđuje i brojnenovije odluke sudova i to: Vrhovnog kasacionog suda, Rev 2083/2017 13.06.2018. godina, Rev 7/2017 20.04.2017. godina, Apelacionog suda Gž.2084/17 od 24.08.2017. godine i Ustavnog suda Уж–472/2014 od 25.02.2016.


Advokat Stefan Mojsić

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo za svrhu opšte informisanosti, nisu pružene i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. Shodno navedenom, Advokatska kancelarija Petrović Mojsić & Partners odriče svaku odgovornost i ne prihvata bilo kakvu obavezu za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.